Tipografija

Tipografija je pojam koji dolazi od dve grčke reči _____ - žig, pečat + ________ - pisati, te se definiše na razne načine: kao nauka o slovima, umetnost korišćenja tipografskih slova, veština slaganja, izrade, oblikovanja i funkcionalnog korišćenja slova. Ipak, ono najvažnije se sastoji u tome da je glavni cilj tipografije što efikasniji način ponovnog korišćenja ti- pografskog materijala (olovnih i digitalnih znakova).

Najkraća definicija tipografije mogla bi glasiti: "umetnost, nauka i tehnika korišćenja i izrade slova i slovnog materijala".

__________ ima neka svoja određena tehnička, funkcionalna i estetska pravila, no ona se u nekim slučajavima mogu i napustiti (npr. u savremenom grafičkom dizajnu). U svakom slučaju tipografija je jedinstven spoj umetnosti i tehnike, koja se služi naizgled jednostavnim slovnim oblicima, no dobar tipograf i dizajner će od tih znakova moći načiniti tehničko-umetnička dela jedinstvene lepote.

Tipografija se razvijala paralelno sa tehnološkim napretkom, stoga danas obuhvata širok spektar delovanja: __________ i rukopisi, potom klasične primene u grafičkoj industriji i grafičkom dizajnu, korišćenje slova u veb dizajnu, korišćenje na raznim elektronskim uređajima (mobilni telefoni, razni plejeri i sl.), korišćenje slova u TV produkciji, računarskim igrama i uopšteno u svim aspektima u kojima se pojavljuju razni natpisi.

Prva potreba za uvođenjem jedinstvenog sistema kojim bi se mogla tačno odrediti veličina tipografskog i slagarskog materijala javlja se već u doba pronalazača savremenog štamparstva (navesti ime izumitelja). Prvi ozbiljniji pokušaj standardizacije preduzeo je Džozef Mokson u Engleskoj 1683. god. Ipak, prve praktične rezultate postigao je Pjer Simon Furnier koji je uveo tipografski merni sistem u kome je osnovna veličina tipografska tačka (point typographique).

_____ je osnovni pojam i glavno oruđe tipografije. Sastoji se od svih slovnih i ostalih znakova (znakovi interpunkcije, brojke, posebni znakovi) koji imaju karakteristiku jednoobraznosti, tj. slični su po vizuelnim i ostalim karakteristikama.

____ je pojam koji je u digitalnom dobu, pogotovo od procvata stonog izdavaštva u 80- im godinama XX veka postao praktično istovetan sa pojmom pismo, te danas gotovo svi kada kažu font, zapravo misle na pismo. Međutim, kroz celu istoriju tipografije, font je predstavljao sve znakove jednog pisma u jednoj veličini.

Naime, svako pismo, dolazi u više veličina (na računarima te veličine teoretski mogu rasti gotovo do beskonačnosti), uzmimo npr. da je početna veličina 4 pt, sledeća 5 pt,itako dalje, recimo sve do 72 pt, svi znakovi svih veličina u tom rasponu čine pismo, ali, zato skup svih znakova veličine 4 pt čini jedan font tog pisma, skup svih znakova veličine 5 pt čini drugi font tog istog pisma itd.

Rez - ukratko rečeno rez je određena stilizacija nekog pisma. Naime svako pismo može imati, različite stilove od kojih su zacelo najpoznatiji bold (zadebljana slova) i ______ (nakošena slova, kurzivna slova), no postoje i razne druge stilizacije kao npr. thin, ultra thin, condensed, itd. U ovom tekstu, pojavljuju se već dve takve stilizacije.

Porodica - porodica nekog pisma sastoji se od svih rezova nekog određenog pisma (npr. pismo _________ u svim svojim rezovima čini pismovnu porodicu ovog pisma), kao što je prikazano na slici. Porodica bi se mogla shvatiti kao sinonim za pismo, ali je kod definicije porodice važan isključivo vizuelni izgled pisma, a veličina se ne spominje.

U tipografiji, _____ je mali nestrukturalni detalj (udar) koji se nalazi na kraju glavnih vertikalnih i horizontalnih poteza nekih slova. Neki su suptilni, a drugi su izraženi i očigledni. U nekim slučajevima, pomažu u čitljivosti fonta. (Fontovi bez ovih završetaka se zovu sans serif fontovi.) Times Roman je primer ovog fonta.

Osnovna pismovna linija (navesti naziv na eng.) jedna je od najvažnijih kategorija za estetski i harmonizovani, ljudskom oku privlačni izgled pisma. To je fiksna imaginarna linija na kojoj leže sva slova nekog pisma složena u red teksta. Na njoj doslovno leže slova poput L, m, h, H, N, itd., dok ispod nje prolaze silazne linije nekih slova, poput g, j, p, itd. Ipak, blago zaobljeno dno slike nekih slova poput s, o, d, b i još nekih lagano prelazi ispod pismovne linije, te tako harmonizuje i ujednačuje ugodnost čitanja. Kod svakog pisma osnovna pismovna linija jednako je udaljena od dna i vrha pismovne površine. Najvažnija uloga pismovne linije je ta da slova različitih pisama i različitih veličina složena jedna kraj drugog ne "plešu", već da izgledaju ujednačeno i harmonizovano.