Матурски тест 2

Означи реченице у којој је реч слушалац правилно написана:

• Он је верни слушаоц ове радио-станице.

• У сали је било много слушалаца који су жељно ишчекивали почетак предавања.

• Свим тим слушаоцима се обратио познати књижевник.

• Не волим када више слушаоца у ствари не слуша, већ прича током предавања.

• Разговарамо са неколико слушаоца из Панчева.

Означи реченице у којима су исправно написани глаголски облици.

• Долазићемо сваког дана код вас.

• Хоће те ли и ви са нама?

• Ићемо данас сви заједно у позориште.

• Ако ви небисте да идете у ресторан, можемо вечерати и код куће.

• Нећемо сада путовати далеко.

Означи наслове у којима су исправно примењена правописна правила о гласовним променама:

• НАШИ ПРЕХРАНБЕНИ ПРОИЗВОДИ СЕ ИЗВОЗЕ У СВЕТ

• УПУЋЕНА ПРОТЕСТНА НОТА

• ЧУВЕНИ ПЕСНИК ПОСТАО ПРЕДСЕДНИК НАШЕГ КЊИЖЕВНОГ УДРУЖЕЊА

• ФРИЗЕРЦИ УКРАЛИ ИЗ САЛОНА ОПЕРМУ

• ПРОГЛАШЕН НАЈБОЉИ ЧИТАЛАЦ ЗА 2020

1. Прочитај пажљиво текст.

КОПРЦАЊЕ ПО СИНТАКСИ

Увек ће, ваљда, бити ђака који пишу ,,Размишљајући о сили теже, крај саме његове главе пала је једна јабука ...“ И увек ће учитељ морати да објашњава да тако мисаоне јабуке не постоје, да је требало написати или ,,Док је размишљао о сили теже ...“ или ,,Размишљајући о сили теже, приметио је како крај његове главе пада јабука."

Другим речима, субјекат глаголског прилога мора бити исти као и субјекат главне реченице. И Михаило Стевановић у својој граматици закљУчује да је то неопходно у књижевном језику (...).

Било би занимљиво (...) прокоментарисати и ове реченице из дневне штампе: ,,Тек после неколико дана сетила сам се да је новац остао код благајнице. Одбивши да прими награду, новац ми је враћен.“

,,Додирнувши каблове далековода напона 10 000 волти, струја је одбацила дечака петнаестак метара од далековода.“

Ко је додирнуо каблове – зар струја? Ко је одбио да прими награду? (...) Читалац може та питања да реши тек после много копрцања, по смислу, уместо да му сам склоп реченице јасно укаже на вршиоца радње. Биће да синтакса ипак није измишљена зато да се муче деца, него да олакша споразумевање, и да је бољи престрог граматичар него претерано попустљив.

На основу прочитаног теста одлучи у којој од датих тврдњи аутор текста износи граматички аргумент за исправну употребу глаголских прилога:

• Боље је бити престрог него претерано попустљив граматичар и учитељ.

• Употребу глаголских прилога у реченици први је прописао Михаило Стевановић.

• Субјекат глаголских прилога и субјекат главне реченице морају бити исти.

• Читаоцима треба много времена да би у наведеним и сличним реченицама пронашли вршиоца радње.

• Не постоје мисаоне јабуке, ни новац који добија награду, нити струја која додирује каблове.

Пред вама је текст Драгане Вељковић Станковић ,,Развој методичке мисли у Србији током друге половине XIX века“. Овај одломак измењен је тако што је убачена реченица Душана Радовића, чувеног писца и пријатеља деце. Његова размишљања препознаћеш по разлици у стилу. Потражи његову реченицу у овом тексту и означи је међу издвојеним реченицама.

Мада је Карађорђе тврдио да су учитељи и војводе подједнако значајни за будућност земље, а пера нису мировала ни док су пушке праштале, снаге ретких образованих људи, попут Доситеја Обрадовића и Ивана Југовића, биле су недовољне да покрену точак нашег школства, још дубоко заглибљеног у средњовековну традицију. Морамо се потрудити да нам школе не остаре, да нам се пре времена не уморе и не остаре просветни радници, да нам деца долазе у школе своје, а не наше младости. Као што су еволуција и усавршавање сваке алатке, машине, а потом и технологије, условљени нарастањем људских прохтева и закона тржишта, тако је и развој наставне праксе непосредно диктиран развојем друштвено-економских прилика.

• Мада је Карађорђе тврдио да су учитељи и војводе подједнако значајни за будућност земље, а пера нису мировала ни док су пушке праштале, снаге ретких образованих људи, попут Доситеја Обрадовића и Ивана Југовића, биле су недовољне да покрену точак нашег школства, још дубоко заглибљеног у средњовековну традицију.

• Морамо се потрудити да нам школе не остаре, да нам се пре времена не уморе и не остаре просветни радници, да нам деца долазе у школе своје, а не наше младости.

• Као што су еволуција и усавршавање сваке алатке, машине, а потом и технологије, условљени нарастањем људских прохтева и закона тржишта, тако је и развој наставне праксе непосредно диктиран развојем друштвено-економских прилика.

Прочитај одломак из текста За и против Вука Меше Селимовића.

За и против Вука

(одломак)

Кад говоримо о нашем народном језику, готово увек полазимо од нетачне чињенице, од мита, да је правописну и језичку реформу започео и први формулисао Вук. Учинили су то, међутим, други после њега, са мање или више доследности и одлучности, јер Вук није пао с неба, већ је дошао после многих (без обзира на то што је његов успех био делимичан или никакав), преузевши идеју која је постојала, и давши јој неслућен замах и друштвено-политички значај. (...) Кад ово кажемо, нимало не умањујемо истински револуционарни значај Вукова дела, него га сводимо у реалне оквире, ослобађајући га елеменат чуда. То дело је толико велико да Вуку остаје неокрњено наше дивљење, и кад његовим претходницима признамо њихов удео.

По ономе што данас знамо, пре Доситеја, Соларића, Стојковића и других, народним српским језиком, ванредно лепим и чистим, почео је да пише још Гаврил Срефановић Венцловић у првим деценијама XVIII века, сто година пре Вука.

(...)

Почетком XIX века Сава Мркаљ, човек даровит колико и несрећан, чини први значајнији и потпунији покушај промене језика и правописа. Године 1810. У Будиму штампа своју чувену књижицу Сало дебелога јера у којој се залаже за принцип: ,,пиши као што говориш“, а после старог правописа и непотребних слова, чиме се грдно замерио црквеним властима, чак и више него захтевом да простонародни језик постане књижевни.

У тексту се каже да Вук није пао с неба. Која од наведених тврдњи је доказа за такву Селимовићеву тврдњу.

• Вуково дело сводимо у реалне оквире ослобађајући га елемената чуда

• Нимало не умањујемо истински револуционарни значај Вуковог дела.

• Сава Мркаљ чини први значајнији покушај промене језика и правописа.

• То дело је толико велико да Вуку остаје неокрњено наше дивљење.

Наведене речи припадају једној породици речи. Означи корен те породице речи.

КУЋА КУЋНИ ОКУЋНИЦА КУЋИТИ КУЋЕРАК

• кућа-

• кућн-

• окућ-

• кућ-

• кућер-

У неким од следећих придева (у оквиру датих синтагми) дошло је до упрошћавања сугласничких скупова губљењем једног сугласника. Који су то придеви?

• радосна вест

• поносно држање

• уносан посао

• изврсна представа

• позоришна представа

Одреди подврсту подвучене речи у наведеној реченици.

Онај ко ћути кад треба, мудро збори.

• придевска односна заменица

• именичка односна заменица

• придевска одрична заменица

• именичка одрична заменица

Одреди службу подвученог реченичног члана.

Станку се чинило да би преко света отишао за овим човеком.

• прави објекат

• граматички субјекат

• логички субјекат

• неправи објекат